Autor: biberciceva

Dnevnik jednog bebca

25.01.2012.

Sine moj, evo već određeni vremenski period mama nije stigla zapisati sve što se dešavalo. Ali ipak, u ovom užurbanoj sredini stižem zapisati tek toliko da za par godina sjedemo i prisjetimo se... Već si porastao, mašallah... Moja velika beba.. Išao si na vakcinu početkom mjeseca i imao si 5300gr. Nisi plakao i mama je ponosna na tebe. U ovom periodu otkrio si i svoje rukice pa uživaš čupati mene, tetku ili nanu za kosu, a tek kako voliš stavljati rukice u usta i smijati se kad ti ih uporno vadim... Naučio si i prepoznati kad te pitam "Gdje je mamino dijete?" - uvijek me pogledaš tim prelijepim plavim okicama i nasmiješ se. Svaki dan s tobom je novi doživljaj.

Počeo si se još više prevrtati i sada ti je omiljena igra da te stavimo na dekicu, na stomačić i ti se prevrčeš čas na jednu, čas na drugu stranu. Konačno te mama sama kupa i ne bojiš se vode, uživaš dok se pereš i umivaš, voliš i kad ti te malene slatke noktiće režemo. Već par dana pokušavaš uhvatiti flašicu u ruke i danas si to i uspio, čak smo te i slikali dok si sam čuvao flašicu i jeo... Da, da.. Počeo si piti i mlijeko sa keksom, čak si i malo čokolade polizao... Najvažnije je da te stomačić ne muči, nemaš grčeva..

Moja mirna bebica, sad već naveliko gugučeš. Dobio si mnogo novih stvari, igračke i odjeću, kupili smo ti i hodaljku. Sada si već počeo fino spavati, pa imaš i određene termine spavanja.. Navečer zaspiš u 22h, a budiš se ujutro u 6, pa jedeš, pa nastaviš spavati do 11. Mamin i babin veliki momak. Volimo te najviše sunce naše drago.. Ti si naš ponos!

Komentari (0)