DNEVNIK JEDNE SUPRUGE

"A šta da radim?!"

Autor: Lida

Sjedim u svom stanu i gledam kroz prozor uz sad već hladnu šoljicu kafe. Vrijeme mutno, radnici ispred zgrade jutros su rano počeli da zuje, teta je otvorila piljaru u sabah, najmladji se već vraćaju iz škole, a ja, ja sam još uvijek u pidžami.

Kazaljka na satu se vuče. Ja kujem planove u glavi o pokretanju privatnog biznisa. Sa svakim novim gutljajem kafe i svakim uzdahom, sve sam realnija, mogućnosti su male, ulaganja i početni kapital veliki.

Onda upalim računar, pregledam oglase za posao. Još jedan dan bez posla. Pogađa me to. Telefonom se čujem sa drugaricama, svaka od njih radi i kaže mi „uživaj, ja bih voljela da mogu“. Voljela sam i ja mislim se godišnje od petnaest dana, ali sam voljela i da imam obavezu odlaženja na posao, rada, učenja. Sada se osjećam beznačajno i uz to, depresivno.

Drugi telefonski poziv, mojoj rodici. Kaže mi da odem u kupovinu, kupim sebi svašta i osjećat ću se bolje. Spuštam slušalicu, slagavši da moram u toalet. Ili sam ja luda il su drugi, kakav crni šoping, kad živimo od jedne plate.

Jučer sam čak napravila kolač, a mrzim praviti slatko, pokušala sam se zabaviti s mikserom. Haj makar je uspio kolač. Danas već ne mogu praviti kolač, kad mi je puna tepsija onog već napravljenog. Pokušala sam se dodatno samoobrazovati kod kuće, misli mi jednostavno nisu skoncetrisane.

Nastavim li razmišljati ovako, ni House mi neće pomoći da ozdravim. Pitam se da li očekujem previše, da li se i drugi ljudi osjećaju ovako? Da li treba da se pomirim i čekam. Da li treba da se zadovoljim poslovima domaćice?

Kako god, strpit ću se još par sati, dragi tada dolazi sa posla, ako ništa, pustit će me da pobjedim u remiju.
I da, znam da ima gore od goreg...

Komentari (0)