DNEVNIK JEDNE SUPRUGE
"Kako jedna poslovna žena postane očajna kućanica"
Autor: Lida

Bilo je to prije haman tri mjeseca, priželjkivala sam otkaz, a sama nisam imala hrabrosti da ga dam, bar ne dok ne nađem nešto drugo. Bojala sam se da ja ne budem kriva za promjene. I tako, ja tražila svoja prava i nisam ih dobila, al sam dobila otkaz. Onaj usmeni.

Mislila sam biće sve ok., ali ovaj put stvari nisu išle prema unaprijed zacrtanim članovima moje osobne agende. Svijet se srušio tog dana kada sam kupila stvari sa poluprašnjavog radnog stola. Moj svijet, moji brižno isplanirani dani, moji unaprijed zakazani sastanci, moja pravila, moj način rada, moje ambicije.

Sutradan, još loših vijesti, onih zdravstvenih, koje odmažu moj psihički oporavak. Muž ide na posao, a ja na Internet, ukucaću sve najogavnije pojmove i dobiti najstrašniju dijagnozu koju samo samoprozvani doktori sa Interneta mogu da uspostave. Umrjeću!
Gasim telefon, popijem apaurin i spavam, kontam biće bolje kad se probudim. Ništa se nije promjenilo. I dalje sam dobila otkaz, ja koja godinama radim i nikad nisam dobila otkaz. Ja koja sam dobila otkaz, sad sam i smrtno bolesna. Ja koja sam dobila otkaz i smrtno sam bolesna, zaboravljam da svijet i dalje postoji, da ljudi, moji prijatelji i moja porodica također imaju probleme. Ne, ja postajem očajna, bezobzirna i sebična luđakinja.

Kako sam postala kućanica i zapostavila sve stvari koje sam voljela da radim? Stvari za koje mi niko nije uručio otkaz. Kako sam zaboravila da uključim telefon i nazovem najbolju prijateljicu, ona će me sigurno nasmijati?! Ali ja ne želim biti nasmijana. Kako sam zaboravila obući onaj na rasprodaji kupljen seksi veš i zavesti svog muža?! Ali ja ne želim zavesti svog muža, kako mi može seks naumpasti sad kad sam ostala bez posla. Sve što treba da radim je da plačem, sažaljevam se, kukam i skuham ručak. Uz to ću uzeti čarobnu krpu i oprat već oprano, popeglati već popeglano, usisat ću još jednom za svaki slučaj. Onda ću skuhati kafu i plakati. To je dobro.

Pouzdano znam da nikom ne može biti ovako gadno kao meni. Sreća i Šehezada i Onur su se posvađali, makar me neko razumije. I doktor Haus je dao onom Chase-u otkaz i on garant zna kako je meni. Oni znaju, ali ljudima u mojoj blizini iz inata neću reći kako mi je. Bolje ovako.

Tako su moji nekad bezbrižni i isti dani, postali teški i sumorni. Pitam se da li je ovo korak ka ozdravljenju, kada kao alkoholičar priznaš da imaš problem. „Ćao, ja sam Lida i ja imam problem. Ja sam kućanica i ne znam se nositi sa tim“.

Komentari (0)